:: Internet marketing - 3. Internet marketing plan sajta ::

3.3.7. Prilagođavanje sajta korisnicima Interneta

Koraci u optimizaciji sajta pretraživačima jesu veoma bitni kako bi jedan sajt bio vidljiv na Internet, ali treba izbeći zamku u koju će se upasti ukoliko se sajt bude više prilagođavao pretraživačima nego posetiocima sajta. Treba imati na umu da je optimizacija sajta za pretraživače samo način da se posetioci dovedu na sajt. Zbog ovoga je potrebno da pogledamo stvari i iz perspektive posetioca sajta tj. korisnika interneta.
Posetilac očekuje da na sajtu zaista i nađe ono što je uneo kao upit na pretraživaču. Stoga sajt treba da bude bogat kvalitetnim sadržajem koji će ga zadovoljiti. Broj stranica sajta je jedan od pokazatelja ozbiljnosti i sadržajnosti sajta. Sajt bi morao da ima nekoliko desetina stranica sa jedinstvenim sadržajem (sajt www.pedagog.rs ima preko 200 stranica). Posetilac takođe očekuje da sa strane na kojoj se nalazi jednostavno pristupi drugim stranicama sa srodnim sadržajem, stoga je poželjno da mu se to i omogući putem linkova i sistema menija. Ne treba oklevati da se na stranice sajta ubacuju linkovi na srodne sadržaje na drugim sajtovima, pri čemu treba voditi računa o kvalitetu ciljnog sadržaja.
Velika većina korisnika Interneta do nekog sajta dolazi preko pretraživača tako što u formu za pretraživanje ukucava ključne reči koje najbolje opisuju ono što se traži. Iz ovog razloga veoma je bitno da se definišu prave ključne reči za sajt, odnosno one reči koje najbolje opisuju šta se to nalazi na stranici. Izbor kvalitetnih ključnih reči i fraza je jedan od najbitnijih faktora za postizanje velike posećenosti sajta.
Kod izbora fraza treba se staviti u ulogu onoga ko vrši pretragu i razmisliti o tome šta biste sami ukucali na pretraživaču kada biste tražili neki pojam koji se nalazi na našem sajtu. Istraživanje ključnih reči (keyword research) treba pažljivo obaviti jer se krajnji rezultati često veoma razlikuju od naših početnih pretpostavki. Uzaludno je da naš sajt bude izlistan na prvom mestu na svim pretraživačima za određenu frazu, ukoliko datu frazu koristi veoma mali broj ljudi (ili oni koji nisu naša ciljna grupa).
Statistike pokazuju da oko 36 procenata korisnika pretraživača vrši pretragu unošenjem dveju ključnih reči, oko 25 procenata koristi fraze od tri ključne reči, dok na pretrage sa svega jednom ključnom rečju otpada svega 19 procenataš[19]. Sa daljim porastom broja reči u upitu opada broj potencijalnih posetilaca tako da je poželjno ograničiti se na fraze dužine između dve i četiri reči.
Prema podacima iz istraživanja koje je u decembru 2006. godine obavio domaći pretraživač weba Pogodak (www.pogodak.co.rs), prosečan srpski korisnik za pretraživanje Interneta u proseku koristi 1,87 reči.

Istraživači su utvrdili da jedna reč u upitu za pretraživanje obično označava neki generički pojam, kao što je "muzika", "nekretnine", "zabava" i slično. Dve ili više reči u upitu za pretraživanje obično označavaju određene pojmove ili fraze, na primer "veliki brat, "mobilni telefoni", "besplatna MP3 muzika" itd.

Podaci iz sličnih istraživanja u svetu pokazuju da, kako raste broj reči u upitu za pretraživanje, raste i stopa konverzije (studija kompanije Oneupweb - www.brandweek.com). Sa porastom stope konverzije, raste i broj korisnika koji u proseku naprave više akcija na web stranici, što je podatak koji je od ključnog značaja za oglašivače. Osim toga, neka druga istraživanja pokazuju da su korisnici koji u pretragama koriste veći broj reči zadovoljniji rezultatima pretraživanja (UNC School of Information and Library Science).

Što se tiče situacije u svetu, podaci iz istraživanja kompanije HitWise pokazuju da je prosečan korisnik Interneta 1998. godine za pretraživanje koristio 1,2 reči. U polje za pretraživanje se 2005. godine, u proseku, unosilo 2,5 reči, a 2006. godine 3,3 reči.
Kako bismo bili sigurni da se na našem sajtu nalaze ključne reči koje najbolje opisuju sadržaj sajta ali i koje su popularne kod samih potencijalnih posetilaca potrebno je konstantno istraživati ovu problematiku. Na Internetu postoji mnogo sajtova koiji nam mogu pomoći u ovom istraživanju.
Pretraživač pogodak.co.rs svake godine objavljuje listu najtraženijih reči u toku te godine.

najtraženije reči na Pogodak.co.rs u 2006. godini

I drugi pretraživači objavljuju svoje liste najtraženijih reči. Potrebno je obratiti pažnju na te liste kako bismo uočili značaj određenih ključnih reči koje bi mogle da posluže kao ključne reči za opis sadržaja i našeg sajta.
Web alat Google Trends (www.google.com/trends) daje nam jasnu sliku koliko su popularne određene ključne reči koje recimo mi koristimo na našem sajtu. Na osnovu popularnosti određenih ključnih reči možemo doći do korisnih podataka koje ključne reči treba više forsirati i primenjivati u sklopu našeg internet marketinga.

Analizirajući rezultate dobijene ovim Google-ovim web alatom možemo videti da se recimo ključna reč psihologija bolje kotira nego ključna reč pedagogija, ali da je lošije rangirana nego ključne reči škola i deca. Iz ovoga proizilazi da je potrebno češće koristiti popularnije ključne reči kao opise sadržaja na stranicama (naravno ako su u kontekstu sa datim sadržajem).
Web alat Google Suggest (www.google.com/suggest) nam "predlaže" sa kojim popularnijim terminima možemo zameniti termin koji mu zadamo. Ovaj alat je optimizovan za engleski jezik, a upotrebna vrednost kada je reč o terminima na srpskom jeziku je ograničena.
Koristeći weba alat Google Tools for Webmasters (www.google.com/webmasters/tools) možemo da dođemo do saznanja na koje ključne reči se naš sajt najčešće prikazuje u rezultatima pretrage (kao i poziciju sajta u rezultatima pretrage za tu ključnu reč). Takođe možemo da uvidimo i koje ključne reči dovode posetioce sa liste sa rezultatima pretraživača na naš sajt.

Ako uporedimo ključne reči koje smo mi definisali i one koje koriste posetioci da bi došli na naš sajt, uviđamo da postoje izvesne razlike. Potrebno je što više ključnih reči koje koriste posetioci sajta uvrstiti u strategiju internet marketinga sajta www.pedagog.rs, naravno pri tom vodeći računa da te ključne reči i stvarno imaju veze sa sadržajem našeg sajta.
Još jedna korist iz ovih analiza jeste i to što na osnovu ključnih reči koje koriste posetioci možemo zaključiti i koja su to očekivanja potencijalnih posetilaca kada je u pitanju sadržaj sajta, odnosno šta posetioci očekuju da će da pronađu na našem sajtu. Ukoliko su ti traženi pojmovi u skladu sa uređivačkom politikom sajta, a nisu do sad bili zastupljeni u sklopu sadržaja, trebalo bi razmotriti mogućnost izrade stranica kje bi za predmet imale upravo te tražene pojmove.

3.3.8. Net reklame

Baner
Jedan od najvažnijih instrumenata u kompleksu Internet marketinga je svakako baner. Osnovna i najvažnija funkcija banera je da dovede posetioca na sajt. Pod banerom podrazumevamo reklamu koja je najčešće u vidu animirane slike (.gif ili .swf).
Uspešnost banera, kao marketinškog oruđe, zavisi od više faktora. Prvi faktor je sajt na kom se baner nalazi - naravno, što je dati sajt posećeniji to je i veća isplativost postavljanja banera na isti. Pored posećenosti veoma je bitno da je sajt na kom se postavlja baner tematski blizak sa sajtom koji se reklamira, odnosno da privlači iste ili slične ciljne grupe. Do postavljanja banera na određeni sajt može se doći klasičnim putem: plaćanjem ove usluge, ili razmenom banera.
Drugi bitan faktor je dizajn samog banera. Ovde se polazi od nekoliko pravila: Dimenzije: Dimenzije banera su najčešće uslovljene ponudom sajtova koji nude usluge promocije, ali i faktorima kao što su sredstva namenjena za promociju, mesto banera na sajtu gde se promoviše i slično. Animacija: Izuzetno je bitno da na baneru bude pokretna slika, ona uvek bolje privlači pažnju od statične slike. Sadržaj: Baner može da sadrži sliku i poruku. Najčešće se koristi kombinacija istih. Veličina: Veličina banera je jedan od ograničavajućih elemenata pri izradi banera. Najčešće se ograničenja za baner kreću od 3 ili 5 kb za veličine 88x31 i 120x60, pa do 15 ili 20 kb za veličinu 468x60. Adresa sajta: Poželjno je na baneru istaći i adresu sajta. Okvir: Na kraju treba napomenuti da bi svakom baneru trebalo napraviti okvir tankom linijom, jer se smatra da ona izdvaja baner od ostalog dela sajta i čini ga vidljivijim i kvalitetnijim.
Baner je dugo suvereno vladao internet advertajzingom. Naravno sa napretkom web tehnologija i sve bržim internet vezama dolazi i do proširenja i poboljšanja ovog vida reklamiranja, no baner je ostao osnova onoga što danas nazivamo rich media ads.
Rich media ads
Sledi pregled nekih od najznačajnijih formata reklama:
Expandable baner - je baner rađen u Flashu  po standardu UAP, koji se nakon prelaska miša preko njegove površine proširuje u veći format. Pravi se u dve varijante i veličine: initial - učitava se zajedno sa stranicom (30 KB) - i polite - učitava se pošto se stranica pojavi na ekranu (70 KB).
Floating ad - je reklama koja u transparentnom sloju pliva po ekranu. Nakon provobitne animacije koja prekriva deo ekrana smanjuje se na klasičnu veličinu i smešta negde na stranici. Pravi se u maksimalnoj veličini 500 x 500 piksela, to jest 100 KB. Maksimalno trajanje animacije je 10 sekundi, a minimalno pet.
Jedna od verzija floating ada je i floating flash koji se razlikuje po tome što nakon izvršene animacije na stranici nestaje s ekrana. Floating flash je proizvod kompanije DoubleClick Motif.
Full page overlay - je skoro je u potpunosti sličan floating ad baneru, s tim što pokriva kompletan vidljivi prostor na ekranu.
Polite baner - inicijalna reklama (oko 30 KB) koja se učitava i postaje vidljiva kada i stranica, a nakon toga se nastavlja s učitavanjem veće reklame (oko 70 KB) na istom mestu. Polite baner predstavlja idealan način za postizanje bolje interaktivnosti na relaciji sajt - korisnik sajta - firma koja se reklamira.
Window ad - u pitanju je samo prepakovani pop-up prozor. Veličina je do standardnih 550 x 480 piksela i 100 KB, s tim što se u najvećem broju slučajeva njegovo zadržavanje na ekranu, bez akcije korisnika, ograničava na 10-15 sekundi.
Wallpaper ad - reklama koja zamenjuje pozadinu stranice u kombinaciji sa floating window banerom.
Commercial break - pojavljuje se u prozoru pretraživača pre nego što se učita stranica. Njeno pokretanje se inicira kada posetilac klikne na link između dve stranice. Pored commercial breaka, koriste se i nazivi intromercial ili webmercial. Dimenzije nisu ograničene, a maksimalna veličina je 2 MB.
Video ads - najsličniji su današnjim TV reklamama, s bitnom razlikom što se najčešće primenjuju u instant mesindžerima AIM i ICQ kao i u online video-igrama. Pri prikazivanju ovih reklama, za razliku od televizijskih, obavezni su tasteri STOP i PAUZA. U ovoj grupi najznačajniji igrači su Eyeblaster sa formatima VideoClip modul i VideoStrip i Eyewonder sa video ad unitima Instant Play, Lean-In Video Ads i Self-Select Video Ads.
Preload takeover - pojavljuje se pre učitavanja cele stranice opcijom skip/close ad. Kada se reklama ugasi, za sobom ostavlja mali baner na ekranu pretraživača koji prati kretanje posetilaca po stranici (scrool-up/down).
In banner surveys - baneri namenjeni anketama, bez napuštanja sajta na kojem su postavljeni.
Zanimljiv je i in-page talking-heads. Ovde se zapravo, radi se o virtuelnim likovima - glavama ljudi i životinja ili objektima - napravljenim u Flashu, koji obitavaju na korisnikovom sajtu i žele posetiocima dobrodošlicu, odgovaraju na FAQ-ove, pričaju o proizvodima i sl.
Net reklame zasnovane na tekstu
Pored bogatstva formata rich media ads, na web starnama veoma često susrećemo i reklame koje su zasnovane na običnom tekstu i linkovima (ponekad začinjeni sa minimalno grafike). Iako je ovakav vid reklama vizuelno siromašniji od banera i ostalih rich media ads formata, upravo ta njegova karakteristika predstavlja i najveću prednost nad ovim formatima. Naime, ovaj vid reklamiranja je neuporedivo manje "napadan" za posetioce i lakše se vizuelno uklapa u samu straukturu web stranice, pa je ovakvo reklamiranje prihvatljivije mnogim webmasterima.
Net reklame zasnovane na tekstu bi mogli podeliti na klasične tekst linkove i content module. Content moduli su delovi web stranice, plaćeni od strane oglašivača, tematski vezani za njen sadržaj, koji se mogu menjati u realnom vremenu kako bi se postiglo ciljanje na određene grupe posetilaca po raznim kriterijumima. Pored njih, naglu ekspanziju doživljavaju RSS Feeds i Blog reklame, kao i novi servisi kao što je Google ADWords (sistem tekstalnih reklama koji je prilagođen tematici sajta na kom se nalaze).
Sajt www.pedagog.rs za sada ne koristi mogućnosti net reklamiranja na drugim sajtovima, što je uslovljeno budžetom projekta.

3.3.9. Razmena linkova

Veoma koristan vid marketinga je i razmena linkova sa drugim sajtovima. Broj linkaova ka našem sajtu na drugim internet prezentacijama, kao što je već rečeno, značajno utiče na pozicioniranje samog sajta na svetskim i domaćim pretraživačima. Što je veći broj linkaova koji upućuju na naš sajt to je rejting sajta veći i značajniji. Osim što je korisno da postoji što više linkova sa drugih sajtova na našu internet prezentaciju bitno je i o kakvim se sajtovima radi. Pre svega bitno je kakav je rejting tih sajtova, tj. da li se radi o referentnim sajtovima, posećenim sajtovima i sl. I na kraju, bitno je i koju oblast ti sajtovi obrađuju, odnosno šta je predmet sadržaja na tim sajtovima.
Sajt www.pedagog.rs, uzimajući u obzir oblast kojom se bavi, vrši razmenu linkova sa sajtovima koji su slični po oblasti delovanja (pod ovim podrazumevamo sve sajtove koji se stručno bave obrazovanjem i vaspitanjem) ili koji imaju dodirnih tačaka sa ovom oblašću.
Razmena linkova se najčešće vrši sporazumno sa drugom institucijom (vlasnikom sajta), insistirajući na recipročnosti (dogovorom se određuje gde će link stajati, na koliko stranica i sl., a uslovi su isti za oba sajta..).
Razmena linkova se može izvršiti i učestvujući u nekim od dilerskih programa (associate, affilate, refferal) za razmenu linkova. Loša strana ovih programa jeste što često ne možemo uticati koji će se linkovi pojaviti na našoj prezentaciji i što često pretraživači ovakve programe karakterišu kao neetički marketing pa postoji mogućnost isključivanja našeg sajta iz baze linkova pretraživača.
Razmenu linkova Društvo relaizuje sa sajtovim: defektologija.net, Reformskim obrazovnim krugovima, Infostudom, Institutom za pedagoška istraživanja, ORCA-om i mnogim drugim.
Sajt Društva primenjuje strategiju ekstenzivnih veza - postavljanje velikog broja hyprlinkova ka drugim sajtovima. Ove veze se ostvaruju zbog partnerskih odnosa sa drugim organizacijama, ali i zbog predusetljivosti pema posetiocima (pružanje informacija o sadržajima na Internetu koji se tiču problema vaspitanja i obrazovanja).

3.3.10. E-mail marketing

Jedna od najefikasnijih promotivnih strategija jeste E-mail marketing. Pomoću e-mail-a se brzo i lako uspostavlja komunikacija između korisnika i na taj način razmenjuju informacije.
Kvalitetna poslovna komunikacija e-mail servisom podrazumeva predhodno dobijenu dozvolu (korisnik daje dozvolu da mu šaljemo e-mail, tj. dobrovoljano se javlja da prima određene sadržajeputem e-maila), Ovaj sistem komunikacije često se naziva marketing na osnovu date dozvole (Permission Marketing). Ovakva postavka slanja e-mail poruka dovela je do kategorizacije prijavljivanja i odjavljivanja korisnika pod nazivom Opt-in i Opt-out servisi.
Opt-in servis pretpostavlja da korisnik dobija e-mail poruke isključivo ako se dobrovoljno prijavio da ih prima. Ono što je karakteristično za Opt-in  servise jeste da nakon prijave da želi da prima e-mail poruke mora dodatno da potvrdi svoju odluku (nakon prijave korisniku stiže e-mail poruka koja od njega traži da klikom na određeni linki u poruci potvrdi spremnost da prima e-mail poruke). Ovu vrstu servisa često nazivaju i Double Opt-in servis. Ovaj servis je jedini ispravan način prijavljivanja korisnika jer ne dozvoljava da neko treće lice prijavi e-mail adresu koja nije u njegovom vlasništvu.
Opt-out servis podrazumeva automatsko napuštanje Opt-in servisa. Korisno je da u svakoj e-mail poruci koja se šalje korisniku postoji opcija i za napuštanje ove usluge (obično u vidu linka na dnu poruke).
Sajt Pedagoškog društva Srbije koristi samo Permission e-mail marketing koristeći Double Opt-in i Opt-out servise i to putem Mailing liste.
Mailing lista je oblik komunikacije koji pošiljaocu omogućuje da istu poruku šalje na neograničen broj korisničkih e-mail adresa (em-mail cilkuralna pošta).
Marketinški značaj mailing liste ogleda se u tome što pokretači mailing liste dobijaju mogućnost da na različite načine kontaktiraju potencijalne korisnike. Takođe, pokretači mailing liste dobijaju legalan sistem kreiranja kampanja direktnog marketinga putem e-mail servisa.
Mailing liste možemo podeliti na:

• promotivne (komercijalne)
• informativne (komercijalne i nekomercijalne)
• diskusione (komercijalne i nekomercijalne).[12]

Promotivne mailing liste pružaju besplatne informacije koje se odnose na određeni proizvod ili uslugu. Informativne mailing liste najčešće sadrže informacije o promeni sadržaja web sajta, ali mogu i da budu i u formi Newslettera koji informišu korisnike o određenoj oblsti (vesti i sl.), ili čak da budu elektronski magazini  (E-zine) koje se bave dređenom tematikom. Diskusione mailing liste omogućavaju korisnicima lista da brzim i jednostavnim razmenjivanjem poruka dobiju informaciju o onome što ih interesuje, odnosno stupe u kontakt sa nekim ko deli ista interesovanja. Karakteristika ovakvih lista jeste dvosmerni tok informacija.
Mailing lista sajta www.pedagog.rs  bi mogla da se okarakteriše kao promotivna i informativna, pošto se putem nje korisnicima šalju informacije o promenama i novostima na sajtu, ali i najnovije vesti iz sveta obrazovanja, kao i izabrane tekstove iz sfere pedagoške prakse, tekstove za roditelje, učenike... Naša mailing lista nema karakteristike diskusionih mailing lista pošto se dvosmerna komunikacija sa korisnicima ostvaruje putem foruma implementiranog u sajt Društva (www.pedagog.rs/forum).
Mailing lista Pedagoškog društva Srbije koristi Google-ov web servis Google Groups (www.google.com/groups). Ovaj servis omogućava jednostavnu administraciju i korišćenje mailing liste sa više naprednih opcija.
E-mail poruke koje šaljemo našim korisnicima poštuju profesionalnu kulturu komunikacije na Internetu. To znači da se prilikom kreiranja e-mail poruka vodi briga o profesionalnom izgledu poruke kao i korektnom odnosu prema korisnicima.
Svaka poruka koja se pošalje putem naše mailing liste sadrži: naziv pošiljaoca (Pedagoško društvo Srbije); naslov poruke (subject line) koji karakteriše temu poruke; sadržaj poruke i potpis (takozvani .sig fajl) u kom stoji ko se obraća korisnicima i koje su mogućnosti kontaktiranja pošiljaoca.
Kako bi sama poruka imala što upečatljiviji efekat na korisnike, često se pribegava i korišćenju predefinisanih (HTML) podloga za e-mailove.

3.3.11. Offline promocija

Do skora je bilo nezamislivo da za sajtove i elektronske magazine offline promocija može biti efikasnija od promocije putem Interneta. Međutim, novija istraživanja pokazalo su da je offline promocija efektivnija kada su posredi usko specijalizovani sajtovi i sajtovi kompanija/organizacija, koji se koriste samo za informisanje zainteresovanih grupa. Naime, ovakvi sajtovi uglavnom imaju uzak krug ljudi koji ih posećuje i koristi njihove usluge, te je do njih veoma teško doći bez rasipanja novca na promociju po drugim sajtovima i ostalim medijima.
Sajt Društva je okrenut ka više korisničkih grupa, ali primarna ciljna grupa su pedagozi i prosvetni radnici. Sa ovako jasnom ciljnom grupom moguće je vršiti efikasnu offline promociju. Drugi razlog za što češće korišćenje offline promocija jesu i određene karakteristike primarnih ciljnih grupa - po istraživanjima koji su navedeni u predhodnom delu rada vidi se da veoma mali broj pedagoga koristi Internet, poseduje računar, informatičku pismenost... Stoga, offline promocije imaju pored marketinškog i edukativni karakter kada je u pitanju ova ciljna grupa gde je jedan od ciljeva i edukacija potencijalnih korisnika o značaju i prednostima korišćenja Interneta, našeg web sajta...
Prvi pristup u offline promociji bila bi prezentacija sajta i njegovih sadržaja na tribinama koje organizuje Društvo, na redovnim sastancima podužnica i sekcija pedagoga i psihologa, na seminarima i organizovanjem posebnih tribina koje bi bile posvećene isključivo promociji sajta www.pedagog.rs (sastanci stručnih saradnika pedagoga i psihologa i ostalih prosvetnih radnika se odvijaju periodično u toku školske godine, a Pedagoško društvo Srbije se trudi da bude što zastupljenije na ovim sastancima i tribinama i kroz izlaganje raznih tema uvek se pristupa i promociji sajta i servisa koji se pružaju korisnicima preko njega. U toku školske 2006/07. godine na svim sastancima stručnih saradnika bile su izlagane i teme koej na direktan ili indirektan način promovišu naš sajt - predstavlanje sajta, predstavljanje servisa koje nudimo online, predavanja o obrazovanju na daljinu...).
Dobra promocija za srednje posećene sajtove je i reklama na televiziji, radiju, časopisima i biltenima. Obzirom na širinu auditorijuma, ove vrste promocije su često mnogo efektnije i efikasnije od jakih online promocija. Da bi se takav efekat dobio, moramo pažljivo birati mesta gde ćete reklamirati svoj sajt.
S obzirom na našu ciljnu grupu, promocija sajta se prvenstveno vrši u časopisima koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem: ''Prosvetni pregled'', ''Nastava i vaspitanje'' i sl., ali se promocija ne ograničava samo na ove časopise. Jedan od vidova promocije jeste i objavljivanje autorskih sadržaja objavljenih na sajtu u drugim medijima uz navođenje adrese sajta kao izvora tih sadržaja (u planu je objavljivanje serije stručnih tekstova o e-learningu u vodećem stručnom časopisu za obrazovanje i vaspitanje "Nastava i vaspitanje" gde će se na posredan način govoriti i o praktičnim primerima na sajtu Pedagoškog društva). Pored časopisa koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem sajt www.pedagog.rs može da se predstavi i u časopisima koji daju preglede domaćeg Interneta (raznim časopisima koji se bave računarstvom i Internetom). Jedan od računarskih časopisa koji je objavio informacije o našem sajtu je i časopis "Mikro" koji je u svojoj rubrici "Vodič kroz web" dao prikaz sajta www.pedagog.rs i dao mu najviše ocene za sadržaj, dizajn i veze.
Na kraju, offlajn promocija treba da se orijentišite i na štampanje vizit-karti, plakata, kesa, fascikli, materijala sa seminara i tribina i sličnog promotivnog materijala sa adresom sajta.

3.3.12. Ostale internet marketing tehnike

Pored dosad navedenih tehnika internet marketinga često se koriste i neke od sledećih tehnika:

• Viralni marketing - se definiše kao bilo koja strategija koja stimuliše pojedinca da šire marketinšku poruku drugima. Jedan od vidova viralnog marketinga jeste dodavanje linka na sajtu ili u e-mail poruci (sa tekstom "Preporučite prijatelju" ili sl.) koji će automatski (kada se klikne na njega) pokrenuti slanje e-mail poruke sa tekstom kao što je "Poseti ovu zanimljivu internet prezentaciju...". Sajt Pedagoškog društva Srbije često koristi ovu tehniku dodavajući jedan ovakav link u svoje e-mail poruke.
• News grupe i web forumi - pored toga što sajt Društva ima forum u sklopu sajta, urednici sajta i članovi Društva učestvuju u diskusijama i na drugim sajtovima i na taj način indirektno sprovode aktivnu marketinšku kampanju sajta www.pedagog.rs.
• Plasiranje članaka (sadržaja) na druge sajtove -  iako se retko koristi,ovo je veoma efikasna promocija.
• Kreiranje popularnih servisa - različite diskusione grupe, online oglasi, besplatni e-mail servisi, podsetnici, kalendari i drugi (besplatni) servisi značajno mogu da povećaju broj posetilaca sajta. Sajt Društva nudi servis diskusionih grupa (forum).